Dugo je trebalo, ali napokon smo doputovali u Orlando. Ugodnih 9 sati leta uz jednu stanku od par sati u Londonu, na terminalu, proletjelo je jako brzo. Uzbudenost medu kolegama bila je jasno vidljiva s obzirom da je vecini ovo prvi odlazak na novi kontinent, a za neke je cak i prvi let avionom. Nakon cekiranja na zagrebackom terminalu uputili smo se prema avionu, autobusom cisto da se ne bi oznojili hodajuci nekoliko metara do aviona. Poletjeli smo bez problema i ubrzo bili van granica nase krasne zemlje. Vidjeti Alpe iz aviona je zaista nesto posebno i gotovo je nemoguce opisati osjecaj kada pogled "puca" preko nekoliko drzava. Nastojati cu ubacit koju sliku kada ta opcija proradi i kada ja ubacim par slika na komp :).

Sa nadletanjem La Manche-a poceli smo sa spustanjem u London. Terminal je, za razliku od domaceg, bio pun raznih aviona, te nam je trebalo 15ak min hoda dok smo stigli do prvog saltera. Unutrasnji izgled londonskog terminala podsjeca na shoping centre u hrvatskoj, tako da smo se podjelili u manje grupe i krenuli kupovati pokoju stvarcicu. Nakon brzog obroka u Mc Donaldsu, pokupili smo stvari i pozurili se na nas drugi let.

Virgin atlantis boeing 747. Predivna "mala" stvarcica, koja nas je udomila na sljedecih 6 sati. Let je stvarno bio odlican, bez ikakvih turbulencija uz ugodne i zgodne stjuardese. Nisam spavao cijelim putem, ali sam zato pogledao sve aktualne filmove koji su bili u kinima u proteklih par mjeseci. Lijepo je bilo vidjeti Atlantik iz zraka, te isto tako proci uz istocnu obalu Amerike.

U 17:00 sletjeli smo na Orlandov medunarodni terminal, koji je duplo veci od londonskog XD. Ako je londonski izgledao kao shoping centar, ovaj je izgledao kao mali kvart s hotelima i vlakom koji vozi po terminalu. Ugodno smo docekani sa natpisom "Dobro dosli kuci", te smo sa starim prijateljima krenuli na Rosean Campus gdje smo trenutno smijesteni.

Promjena vremenskih zona utjecala je na nas, te se polako svi spremamo za krpe. Kod nas je sada 23:40, sto bi znacilo da je doma 04:40. Svima laku noc i javim se opet kada stignem pisati blog.

Pozdrav